Blog

datum

07.03.2019.

Zima je omiljeno godišnje doba svakog skijaša, a oni koji su postali vrhunski poznavaoci ovog zimskog sporta i rekreacije, pasionirani skijaši, svake godine pronalaze nove načine da unaprede svoje skijaške veštine i dostignuća. Tako se u poslednjih nekoliko sezona u njihovim krugovima sve češće može čuti priča o skijanju po dubokom snegu, odnosno van “sređenih” staza za skijanje.

Ako mislite da skijanje van staze podrazumeva odlazak sa skijama na mesto van sređenih staza, razmislite opet! Postoji mnogo vrsta i tehnika skijanja van staza, kao i ozbiljnog znanja i umeća koje bi skijaš trebalo da ima kako bi se odlučio na ovakav korak. Kako bismo vam bliže objasnili pojam skijanja po dubokom snegu, u nastavku teksta razjasnićemo pojmove vezane za ovu disciplinu, njegove vrste i osnove tehnike.

Skijanje van staza – poslednji test vrhunskih skijaša

Skijanje van staza, odnosno skijanje po nesređenom i dubokom snegu, ume da bude izuzetno opasno, a upuštanje u ovaj način skijanja savetuje se samo vrhunskim skijašima koji bi ovako doveli svoju tehniku i umeće skijanja do savršenstva.

Skijanje van staze je termin koji obuhvata mnoge različite vrste skijanja koje se odnose na skijanje na neoznačenim, nesređenim delovima i samim tim ovo je najčešće i skijanje po dubokom snegu. Skijanje po neutralnom snegu puderaste strukture (powder ski) odnosi se na skijanje van staza i skijaškog resorta, a mnogo je teže od skijanja u resortu, po sređenim stazama.

Zavisno od stepena u kom je skijanje po dubokom snegu, van staza, udaljeno od skijaškog resorta, kao i od toga kakvom tehnikom ćete skijati postoji više vrsta skijanja po dubokom snegu: freeride, slackcountry, sidecountry, backcountry, splitboarding, ski touring (turno skijanje) i skijaško planinarenje.

Skijasi skijaju po dubokom snegu

Freeride – najpopularnija vrsta skijanja van staza

Freeride je stil skijanja ili snowboardinga koja se obavlja na prirodnom, netretiranom terenu, bez uspostavljene rute, cilja ili pravila. Mnogi freeride skijanje mešaju sa freestyle skijanjem, ali ove dve vrste nemaju puno veze jedna sa drugom.

Ovo skijanje mogu da probaju svi koji se osećaju dovoljno sigurno na skijama i imaju veliki nivo veština i znanja kada je reč o ovom sportu. Ipak, treba biti izuzetno pažljiv, nesrećni slučajevi nisu retki kada je reč o skijanju po dubokom snegu.

Sa freeride-om treba početi polako i učiti se postepeno. Dakle, blaga nizbrdica, odnosno nagib, je sasvim dovoljna za sam početak i obično se i preporučuje. U okolini ne bi smelo da bude kamenja ni drveća – oni predstavljaju najveću opasnost kada je reč o skijanju van staza.

Do terena za freeride može vas odvesti žičara, ali on može biti smešten i van resorta. Freeride-eri koriste se posebnom vrstom skija za ovu aktivnost, a i posebnim čizmama, kao i pancericama.

Turno skijanje – snaga i vrhunska tehnika skijanja u divljini

Turno skijanje posebna je i popularna vrsta skijanja koja se obavlja u divljini. Odnosi se na skijanje van skijaškog risorta i bez žičara koje bi vas do vrha sa koga se spuštate dovele. Bez ski liftova i žičara, dakle, skijaši se kod turno skijanja penju na skijama.

Ogromno strpljenje, mentalna jačina i koncetracija ono su što, oni koji su se oprobali, tvrde da je potrebno. Sem toga, snaga nogu i ostalih mišića u telu potrebni su kako bi se neko bavio turno skijanjem, a više od svega – izvrsna skijaška tehnika i iskustvo u freeride skijanju.

Za ovu vrstu skijanja postoje specijalni turno vezovi koji omogućavaju maksimalno fiksiranje pete, tu su i posebne turno skije, kao i turno cipele, odnosno pancerice koje su vrlo slične običnim, ali malo mekše i udobnije za hod.

Skijaško planinarenje – najzahtevniji skijaški poduhvat

Među svim ovim, najrazličitijim skijaškim disciplinama, skijaško planinarenje je najteže, najzahtevnije i izuskuje najveće znanje i iskustvo. Ono uključuje penjanje na planinu sa skijama kao teretom, a zatim spuštanje sa osvojenog vrha. Ovo je kombinacija planinarenja i skijanja u divljini, pa ne čudi što je ovako fizički zahtevno.

Sem toga što je za skijaško planinarenje potrebno skijaško znanje i iskustvo, za njega je, zavisno od cilja, odnosno vrha do kog će se skijaš penjati – potrebna i veština penjanja i planinarenja. Najpopularnija planina za ovakvu vrstu skijanja je Mount Elbrus u Evropi, kao i Fuji u Japanu. Naravno, ovo su destinacije za vrhunske skijaše i planinare, kao početnici trebalo bi da krenete od onih manjih i blagih.

Pre svega, naučite se skijanju na jednoj od najlepših planina Srbije koju svakako treba ubrojati i u neke od najboljih skijališta Evrope – na Kopaoniku. Nakon velikog skijaškog iskustva i znanja koje se godinama stiče, upustite se u otkrivanje skijanja u divljini, ali i tada budite oprezni.

Prijavite se na newsletter