Alpinizam predstavlja sportsko penjanje uz planinu. Tačna definicija još uvek nije osmišljena zbog različitih shvatanja i stilova koji su ljubitelji ovog sporta gajili. Kao deo alpinizma podrazumeva se i dvoransko penjanje kao i penjanje po veštačkim stenama koje se mogu naći na velikom broju lokacija.
Danas se ovaj sport izdvojio kao posebna disciplina koja se zvanično prolazi kroz 3 različite vrste terena: prenjanje na stenama, po snegu i ledu i skijanje ukoliko se kreće po snežnom terenu. Ono što alpinizam zahteva, bez obzira na vrstu terena po kome se ponje, je iskustvo, atletske sposobnosti i tehničko znanje kojim se čuva bezbednost.
Istorija alpinizma
Sama istorija alpinizma se na neki način povezuje sa prvim pokušajima da se dosegnu najviše i najneprohodnije tačke visokih planinskih masiva.
Prvim poznatim i zabeleženim alpinistom se smatra italijanski pesnik Petrarka koji se 26. aprila 1336. popeo na 1912 metara visoki Mount Ventoux iznad Marseja.
Francuski lord Antoan De Vil 1492. godine je bio prvi zabeležini alpinista koji se popeo na 2085 metara visoki Mont Agil zajedno sa timom koristeći merdevine i kanape. Ispostavilo se da je ovo prvo zabeleženo penjanje koje je imalo i dodatne tehničke teškoće koje je bilo potrebno prevazići adekvatnom opremom.
Kroz godine koje su sledile pa sve do početka 19. veka, gotovo svi planinski vrhovi i masivi su bili “osvojeni” od strane začetnika alpinizma. Najveća zanimljivost da je upravo u toku 19. veka, tačnije 1808. godine zabeležena prva žena koja se popela na Mon Blan. Njeno ime je Mari Paradis.
Početak predstavljanja alpinizma kao sporta, a ne načina da se istraži nešto novo, vezuje se za 1857. godinu i osnivanje prvog Alpinističkog kluba u Velikoj Britaniji. Osnivanjem kluba, imućni Britanci koji su bili zainteresovani za alpinizam su se organizovali i obilazili sve velike planinske masive i u tim prilikama ih “osvajali”.
Alpinizam danas
U današnje vreme, alpinizam doživljava veliki procvat. Ne postoji više ni jedan jedini planinski vrh koji nije osvojen više puta. Ljudi koji su željni avanture i ispitivanja sopstvenih granica upuštaju se vrlo rado u ovu ekstremnu avanturu u želji da “dotaknu” najviše tačke sveta. Moderna oprema u mnogome olakšava i omogućava znatno većem broju ljudi da se oproba u svemu ono što alpnizam nosi sa sobom.
Alpinizam je u suštini timski sport, jer se na najviše vrhove penju velike ekspedicije koje se sastoje od velikog broja članova. Pojedinac teško da bi uspeo sam da se izbori sa svim poteškoćama, kao i da ponese svu potrebnu opremu.
Tehnike penjanja
Alpinističke tehnike penjanja variraju u zavisnosti od lokacije, godišnjeg doba, vremenskih uslova i tipa staze koja je izabrana kao ruta. Kompletni alpinisti treniraju na svim tipovima podloge i uslova bilo da su to sneg, glečeri, ili stene. Svaki od tipova terena nose svoje opasnosti sa kojima je svako ko pokuša da ih savlada upoznat.
Penjanje po snegu zahteva veliko korišćenje i zamaranje nogu jer se alpinisti probijaju kroz velike smetove dubokog snega. Jedna od najbitnijih stavki je svakako štap za penjanje koji služi kao potpora.
Uspon na ledu je jedan od tehnički najzahtevnijih jer zahteva korišćenje velikog broja opreme kao što su kramponi i kuke koje se kače na ledu i kroz koje se provlače konopci. Jedna od tehnika koje se koriste prilikom alpinističkih uspona na ledu je tehnika u kojoj se najiskusniji član ekipe penje i probija put ostalima koji ga prate i koriste njegov prethodno prikačeni konopac.
Penjanje po stenama je najpopularnija vrsta alpinizma jer zahteva najmanje opreme, ali ništa manje iskustva. Stene po kojima se možete penjati je dosta lakše naći od bilo kog drugog terena. Ukoliko prethodno nisu namešteni konopci i zaštitna oprema, koristi se tehnika penjanja u paru u kojem postoji onaj ko vodi ka vrhu.
Kopaonik kao još jedna lokacija za Alpinizam
Kopaonik kao centar avanturizma i aktivnog odmora nudi mogućnost uživanja u ovom adrenalinskom doživljaju. Na lokaciji Orlove (Bele) stene moguće je okušati se u kretanju i prolasku kroz liticu uz pomoć posebne opreme koja će ovo iskustvo u velikoj meri olakšati i učiniti sigurnijim.
Aktivnosti koje se nude su na Orlovoj steni su jako atraktivne za svakog početnika u alpinizmu, a sastoje se od spuštanja užetom niiz liticu visoku nekoliko desetina metara i prelazak između dve stene preko mostića napravljenog od užeta. Svakako da je ovo sjajan način da se oprobate u ovom ekstremnom sportu i skupite jako vredne utiske koje ćete dugo prepričavati.