Najpoznatiji manastiri u Srbiji su smešteni u okolini planine Kopaonik. To je odličan povod da se domaći turisti u putu ka planini zaustave na kratko u blizini Novog Pazara, Raške i Kraljeva kako bi posetili manastire proglašene za spomenike kulture od izuzetnog značaja.
I strani turisti radoznalo obilaze čuvena zdanja, u želji da vide više od komercijalnog turističkog sadržaja. Manastiri u Srbiji su najbolji način da se naša zemlja bolje upozna, jer se u njima prepliću religija, istorija i iskonska kultura srpskog naroda.
U nastavku predstavljamo manastire čiji obilazak ne bi trebalo da propustite kada se uputite na najlepšu srpsku planinu – Kopaonik.
Manastir Studenica
Manastir Studenica leži na desnoj obali istoimene reke, a smešten je nedaleko od živopisne klisure reke Ibar. Opasan je visokim zaštitnim zidom koji čuva čitav manastirski kompleks u okviru koga se nalaze Bogorodičina crkva, posvećena Uspenju presvete Bogorodice, Crkva Svetih Joakima i Ane (Kraljeva crkva) i Crkva Nikoljača, posvećena Svetom Nikoli.
Manastir Studenica je zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, utemeljivača nezavisne srpske države i rodonačelnika dinastije koja je vladala Srbijom puna dva veka.
Prema istorijskim podacima, manastir je sagrađen 1190. godine, a njegov ktitor Stefan Nemanja se upravo tu povukao nakon odricanja od prestola, pre nego što se zaputio u Hilandar gde je dobio monaško ime Simeon.
Najlepša građevina srpske srednjovekovne arhitekture
Osim što je najznačajniji manastirski kompleks srednjovekovne Srbije, manastir Studenica je ujedno i važan umetnički i duhovni centar srpskog naroda. Pripisuju mu se mnoge zasluge i komplimenti, a prema veoma rasprostranjenom mišljenju, reč je o najlepšoj građevini srpske srednjoveovne arhitekture.
Riznica manastira čuva predmete od neprocenjive duhovne vrednosti, kao što su freske, povelje, relikvije i prsten Stefana Nemanje. Od 1986. manastir Studenica se nalazi na Listi svetske kulturne baštine UNESCO-a.
Sve je ovo doprinelo tome da manastir Studenica postane jedan od najposećenijih manastira u Srbiji, pa put ka Kopaoniku uvek uključuje i kratku pauzu u ovom veličanstvenom manastirkom kompleksu.
Manastir Žiča kod Kraljeva
Manastir Žiča od 1979. godine ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja. Pretpostavlja se da je izgrađen između 1206. i 1221. godine, iako preciznih podataka o vremenu nastanka manastira nema. Ktitor manastira je Stefan Prvovenčani, rođeni brat Svetog Save, koji je u ovom manastiru i krunisan.
U ovom manastiru je krunisano čak sedam kraljeva iz roda Nemanjića, a postoje narodnja predanja prema kojima je svaki kralj imao sopstveni ulaz u manastir, koji se pravio namenski za njega.
Pravoslavna crkva je postala samostalna 1219. godine, a manastir Žiča je tada postao sedište Srpske autokefalne arhiepiskopije, na čelu sa Svetim Savom. Iako je ono ubrzo premešteno u Peć, manastir Žiča je ostao centar duhovnog života tadašnje Srbije.
Ovaj manastir je često kroz istoriju bio rušen i obnavljan, a danas je prepoznatljiv kao jedan od najlepših u Srbiji. Izdvaja ga crvena boja manastirskih zgrada, koja nije tako česta kada su verska zdanja u Srbiji u pitanju.
Veruje se da crvena boja simbolizuje krv svetih mučenika koji su stradali za svoju veru. Čak i oni kojima manastir Žiča nije usput tokom putovanja na Kopaonik, obavezno izdvajaju vreme za posetu ovom značajnom srednjovekovnom zdanju.
Manastir Sopoćani kod Novog Pazara
Manastir Sopoćani se nalazi u blizini Novog Pazara, i neizostavna je stanica za sve one koji se upućuju na Kopaonik. Nalazi se na UNESCO-voj listi zaštićenih spomenika od 1979. godine.
Ktitor manastira je Stefan Uroš I Nemanjić, sin Stefana Prvovenčanog i kralj Srbije od 1243. do 1276. godine. Manastir je kroz istoriju bio više puta oštećen i obnovljen, pa nisu sačuvani podaci o njemu pre turske vladavine.
Ono što se zna jeste da je manastir bio vrlo bogat, i da je uživao veliki ugled porodice Nemanjić koja je konstantno ulagala u njegovu izgradnju, opremanje i održavanje. Zna se i to da je manastir uvek imao veliki broj monaha.
Najveće umetničko blago manastira Sopoćani su freske i ikone, koje su srećom odolele svim rušenjima u prošlosti i ostale u manastiru do dana današnjeg. Manastir Sopoćani je pogodan za posetu i tokom boravka na Kopaoniku, jer je jedan od najbližih i najpristupačnijih samoj planini.
Manastir Gradac kod Raške
Manastir Gradac je zadužbina srpske kraljice Jelene Anžujske i njenog supruga kralja Uroša Nemanjića. Gradac na Ibru je danas ženski manastir, čije sestrinstvo čini oko petnaest monahinja. Manastir je godinama domaćin manifestacije “Dani kraljice Jelene” koja čuva uspomenu na kraljicu i dobrotvorku, uvek obožavanu među srpskim narodom.
U ovom manastiru je i sahranjena Jelena Anžujska, ali sarkofag sa njenim telom su odneli monasi u 17.veku bežeći pred turskom vojskom, i od tada se ne zna gde se ostaci nalaze.
Manastir Gradac ima specifičnu arhitekturu koja je spoj tri stila – gotičkog, romaničkog i srpsko-vizantijskog stila. Ipak, glavna manastirska crkva pripada raškom stilu srpske arhitekture, uz vidljive tragove već pomenutih stilova.
Kolika je Jelena Anžujska cenjena među srpskim narodom, potvrđuje i prelepa Dolina jorgovana na Kopaoniku koja čuva uspomenu na francusku princezu i predstavlja jednu od najvećih strakcija planine.
Manastir Ljubostinja kod Vrnjačke Banje
Manastir Ljubostinja je zadužbina srpske kneginje Milice, u koju se povukla nakon što je sinu predala presto. Manastir se nalazi nedaleko od Trstenika i Vrnjačke Banje, a Kopaonik mu je veoma blizu što uvek pruža mogućnost posete ovom značajnom manastirskom zdanju. Manastir Ljubostinja je jedan od najlepših u Srbiji zahvaljujući sopstvenoj arhitekturi, ali i prelepoj prirodnoj okolini u kojoj protiče živopisna Ljubostinjska reka.
Prema istorijskim podacima, kneginja Milica je dala da se manastir Ljubostinja izgradi godinu dana pre Kosovskog boja, a mnogi su ovo protumačili kao njeno previđanje velikog poraza, pa veruju da je želela da podigne sigurno mesto i zadužbinu daleko od svih i svega.
Kneginja Milica, odnosno monahinja Evgenija je sahranjena u ovom manastiru, a zajedno sa njom i monahinja Jefimija, odnosno Jelena Mrnjavčević, supruga despota Uglješe Mrnjavčevića.
Danas je Ljubostinja ženski manastir u kome boravi oko pedeset monahinja. Posvećen je Uspenju Presvete Bogorodice i čine ga Crkva Svetog Velikomučenika Georgija, stari konak i tzv. Milošev konak.
Manastir Đurđevi Stupovi kod Novog Pazara
Manastir Đurđevi Stupovi je posvećen Svetom Đorđu. Smešten je u Starom Rasu, iznad Novog Pazara. Jedan je od najstarijih srpskih manastira, podignut od strane Stefana Nemanje.
Kada su u pitanju manastiri u Srbiji, Đurđevi Stupovi se uvek navode kao primer najlepše arhitekture, a njegovoj lepoti doprinosi i specifičan položaj manastirskog kompleksa – smešten je na samom vrhu uzvišenja na kome se nalazi. Arhitektonsko rešenje za manastir u vidu dva velika zvonika (stupa) je doprinelo nazivu koji manastir nosi.
Iako manastir postoji već više od 830 godina, 300 godina je proveo u ruševinama do kojih je došlo tokom nepovoljnih istorijskih okolnosti. Više puta je razrušen i paljen, a danas se može reći da je najvećim delom rekonstruisan, iako glavne vrednosti u vidu ikona i freski nisu sačuvane. U manastiru živi samo nekoliko monaha.
Boravak na Kopaoniku je uvek ispunjen i zanimljiv, ali i sam put do vaših apartmana na Kopaoniku vas može provesti pored najlepših srednjovekovnih zdanja Srbije. Manastiri u Srbiji su brojni, a njihovi posetioci tvrde da se među njihovim zidinama oseća poseban mir i spokoj. Zbog toga putnici nikada ne propuštaju da svrate u neki od njih, a svaka od navedenih destinacija je dodatno privlačna zbog prelepog prirodnog okruženja kojim raspolaže.