logo

Izaberite vaš jezik

Freestyle skijanje ili skijanje slobodnim stilom je skup akrobatskih aktivnosti prvenstveno orijentisanih na skokove ali i vožnje po raznim preprekama i slično. Cilj profesionalnih freestyle skijaša nije brzina, već vizuelni dojam, kvalitet izvedbe, raznolikost izvedenih “trikova”, tj. akrobacija, ali i njihova povezanost i ukomponovanost svih segmenata.

Kada je reč o amaterskim ljubiteljima ovog sporta njihova osnovna pasija i želja koja ih motiviše da se bave ovom aktivnošću jeste adrenalin i uzbuđenje koje proizvodi freestyle skijanje. Skijanje slobodnim stilom mogu da praktikuju gotovo svi, ali je za uspešno savladavanje zahtevnih staza poželjno solidno poznavanje skijaške tehnike i dobra fizička kondicija.

Bilo da se radi o skijanju po neuređenim terenima i dubokom snegu ili o skijanju u popularnim snow parkovima, neponovljiv adrenalinski osećaj je razlog što ima sve više freestyle skijaša. Ova popularna zimska aktivnost i kod nas je uzela maha pa se tako na Kopaoniku održavaju prvenstva Srbije u freestyle skijanju i snowboardu. Kada je u pitanju Kopaonik skijanje je veoma popularno bilo da se radi o rekreativnom ili takmičarskom delu.

Freestyle skijanje – nekad i sad

Freestyle je u poslednjih 5-6 godina postao poprište borbe dve različite filozofije, odnosno dva različita gledanja na budućnost, ne samo freestyle disciplina nego i na budućnost skijanja uopšte. To je bitka između stare i nove škole.
Stara škola freestyle skijanja

Kada bismo uporedili akorbatske skokove “stare škole” sa skokovima koje izvode “novi-slobodni” skijaši, primetili bismo značajne razlike kako u tehnici tako i u načinu izvođenja skokova. Skokovi stare škole podrazumevaju salta sa ispruženim rukama i nogama, tela ukrućena i vertikalno ispravljena. Tu se bukvalno radi o gimnastici na skijama, pa i čitava atmosfera i način ocenjivanja podsećaju znatno više na gimnastička takmičenja nego na skijanje.
Nova škola freestyle skijanja

Nova škola je uvela sasvim novu filozofiju u ovaj sport. Pre svega takmičenja se održavaju u “parkovima”, gde više vlada atomsfera druženja i gde mladi skijaši jedni drugima pokazuju nove trikove. A sama tehnika skokova kao da je proizašla iz te atmosfere. Sve može i sve je dozvoljeno, tela su opuštena, a ne napeta. Ipak, najveća inovacija u modernom freestyle-u su svakako skokovi sa hvatanjem skije tzv. grabs. Gimnastički skokovi ukrućenih tela zamenjeni su skokovima sa (polu)savijenim nogama, rotacijama po svim mogućim osama, a ovaj način skakanja otvorio je mogućnosti za nove figure.
Discipline koje podrazumeva skijanje slobodnim stilom

Freestyle skijanje obuhvata discipline koje zahtevaju veliki izbor različitih veština. Od dinamičke tehnike i snage koji su neophodni u vožnji po moguls – grbama, zatim sposobnosti i akrobatike u Aerials skokovima, pa sve do pribranost i ravnoteže na Slope Style stazama.
Aerials – akrobatska disciplina

Aerials takmičenje se sastoje od dva skoka. Takmičari u ovoj disciplini mogu da odlete i preko 6 metara u vazduh, odnosno više od 20 metara iznad nivoa piste za prizemljenje, ako uzmemo u obzir padinu. Sudije ocenjuju izvršenje samog skoka, a konačni rezultat se dobije kada se ta ocena pomnoži sa stepenom težine izvršenog skoka. Takmičari su u stanju da izvedu tri do četiri salta, uz četiri do pet vijaka (rotacija oko svoje ose).
Moguls i dual moguls

Moguls vožnja podrazumeva skijanje po grbama od snega na stazi sa dva terenska skoka. Rezultat se dobija kada se na brzinu vožnje od starta da cilja dodaju bodovi za tehničku realizaciju vožnje i dva obavezna uspravna skoka.

Kada je u pitanju dual moguls takmičari se takmiče jedan protiv drugog u paralelnim mogul stazama.
Half Pipe – tehnička disciplina

U pitanju je popularna staza u obliku slova “U”, a preuzeta je iz takozvanih “X sportova” – skateboard, bmx i role. . Skijaši izvode brojne skokove, trikove i manevarska spuštanja niz Half pipe stazu. Skijaši izvode skokove i akrobacije sa obe strane pajpa (cevi), a oni najbolji izleću i više metara iznad nivoa pajpa. Ocenjuje se stepen težine izvedenih elemenata.
Big Air – jedna od uzbudljivijih disciplina

Big Air je vrlo atraktivna disciplina, a sve se odvija u jednom dahu. Takmičari skaču samo jedan veliki skok i u njemu izvode razne akrobacije. Obično je u skok uključen i grab, što znači da takmičar rukom drži skiju dok se rotira tri ili četiri puta oko svoje ose ili izvodi dvostruki salto. Let koji izvodi takmičar neretko premašuje 35-40 metara, a mogućnosti akrobacija su čini se neograničene.
Slope style – možda i najzahtevnija disciplina

Slope style je verovatno najatraktivnija disciplina jer objedinjuje i skokove i slajdove po rejlovima i boksovima. Takmičar prolazi liniju raznih kickera i drugih prepreka pokazujući svoju veštinu i raznovrsnost u trikovima, a trku obično završava sa jednim velikim skokom.
Freestyle Ski Cross – grupno trkanje

Kada je u pitanju freestyle ski cross skijaši se trkaju jedni protiv drugih u grupama od četiri do šest takmičara po specijalno izgrađenoj freestyle stazi. Uključeni su skokovi, ovalne krivine, talasasti teren i drugi freestyle skijaški elementi.

Oprema potrebna za freestyle ski

Od opreme potrebno je imati twintip skije (skije sa dva vrha) koje su podignute sa obe strane, zatim nešto kraće štapove nego kod standardnog skijanja, kacigu i kornjaču za leđa. Kornjača je zaštita u obliku posebnog prsluka, pojačanim sa leđne strane, kako bi prilikom pada zaštitila leđa.

Twintip skije su obično nešto lakše od klasičnih carving skija, vez nije uzdignut od podloge i pozicioniran je na sredini skije. Takve skije omogućuju vožnju unazad i lakšu kontrolu kod skokova i slideova. Ipak, stilovi oblačenja su neograničeni i sastavni su deo pojedinačnog freestyle doživljaja.

Ono što je najbitnije kod freestyle ski disciplina jeste da u svakom trenutku zadržite faktor sigurnosti, pa je tako osnovni savet za skijaše da nikako ne bi trebalo da se upuštaju u izvođenje elemenata u koje nisu sigurni. Povrede mogu biti vrlo ozbiljne, stoga je oprez nužno potreban.

Iako frakture i istegnuća povremeno zadese čak i one vrhunske freestylere, uz oprez, one se mogu i izbeći, što je svakako i jedan od ciljeva prilikom obavljanja svake sportske aktivnosti – ne povrediti se. Skijanje ima pozitivan uticaj na zdravlje, samo ako ste dovoljno pažljivi i ako ovu aktivnost praktikujete na pravi način.